Nije da romantiziram, imao je moj stari sto mana. Ali o svemu smo mogli pričat, brinuo je za mene na svim razinama. Sve moje prijateljice su dolazile na palačinke i kakao i plakanje meni doma, da nas on sluša i klima glavom, kad su prekidale s dečkima 😆 i druge teenage drame.
Znam, da. Ima tih sranja koliko hoćeš. Ja čitam, slušam materijale, hodam na terapije, preispitujem se dnevno 200 puta, i SVAKI DAN nešto sjebem u roditeljstvu. There is no winning, u tom smislu da nećeš sjebat kao roditelj bar nešto, ili da će se oni sad promijenit. 👇🏻
For all else that fails, nek ima zauvik ljude u životu ko šta mu je ujo, koji u 7.30 ujutro donese torticu koju je pekao noć prije, jer je rođendan, i tradicija je tradicija.
Mene nisu, nisu bili savršeni, ali nisu me mlatili, i podržavali su me na max, pogotovo ćaća jer je duže bio tu. Ali su umrli i ostavili me da se bakćem sama sa sobom, jebo ih ja, tako da - can't win 💀😆
Ja sam terapeutkinji pričala rat, izbjeglištvo, mama - highlight reel. Onda je žena rekla "aha i onda si se s tatom, ali bez mame koja je umrla, i brata koji je ostao u drugom gradu, preselila u 'oslobođeni' grad doma, spaljen do temelja, i sve je onda bilo ok"? Aha!
ovaj tjedan udara... otkazalo mi jutros i preostale stalne setnje. ljudi nemaju love. sad sam i doslovce nezaposlen. ako cujete da netko na podrucju medvescaka/mirogoja treba setaca za psa... ili, manje vjerojatno, za neki prevoditeljski ili administrativni polozaj negdje...
3287 stvari za obavit. Neka čudna playlista svejedno vrti, ja cupkam i lip syncam na Love on Top, kao da bi ikad mogla modulirat šest puta uvis, i kao da nemam 3287 stvari za obavit.
